Коефицијент

Рангирање студената за смерове се врши по коефицијенту након прве године. Свој коефицијент можете израчунати овде. Такође можете видети који су били потребни коефицијенти за одређене смерове претходних година, али вам саветујемо да попуњавате према жељама, јер се мењају из године у годину.

Избор смера

Бирање смера се врши на крају школске године, после октобарског испитног рока. Листа жеља се саставља преко студентског сервиса. Сатављање листе обично траје неколико дана и о свему будете благовремено обавештени. Након тога следи рангирање студената и прелиминарна подела по смеровима. Пре почетка наредне године или у току прве седмице ћете сазнати где сте распоређени. Право на бирање смерова имају само студенти који су остварили преко 37 ЕСПБ у првој години.

Промена смера

Врши се на крају друге године, уколико је студент положио све испите из прве и остварио 37 ЕСПБ у другој, уз молбу продекану за наставу, али га она враћа поново на другу годину студија јер не буду признати они предмети који не постоје на новоизабраном смеру. Овакве ствари је најбоље проверити сваке године лично са продеканом.

Сигнали и системи

Сајт: automatika.etf.bg.ac.rs

Презентација: 

Број студената: 59 (2016), 55 (2015), 58 (2014)

Коефицијент: 7.67 (2016), 8.72 (2015), 6.75 (2014)

Модул сигнали и системи на целовит начин пружа увид у значајне области као што су аутоматика, роботика и биомедицинска техника као и у битне аспекте анализе и синтезе сигнала у оквиру модерних информационо-комуникационих технологија.

Одсек за сигнале и системе има 4 подусмерења: мехатроника, управљање процесима, обрада сигнала и биомедицинско инжењерство, али се подусмерење не бира директно, него кроз избор одговарајућих предмета.

Изборних предмета има доста, тако да има доста слободе да се изаберу они који вас највише привлаче и интересују, мада треба мало да се пази при избору како би изабрали и оно што ће вам највише користити. Правилним одабиром, могуће је завршити 2 подусмерења одједном, што је и препоручљиво.

Сигнале сам изабрала јер ми је наставни програм деловао најинтересантније, а и смер сам по себи ствара добру основу за бављење било којом граном електротехнике, али и технике уопште.

Адријана Илић, студент 2. године

 

На модулу за сигнале и системе изучавају се 4 подгрупе предмета: Управљање процесима (аутоматика), обрада сигнала, роботика и биомедицинско инжењерство.

Управљање процесима се бави аутоматизацијом разних поступака које је некада или још увек изводи човек: аутоматизација производње, вођење објеката у простору, програмирање микроконтролера, навигација итд. Примери система који служе за аутоматско управљање су сервомеханизам који је уграђен у волан аутомобила или систем који ће регулисати температуру у неком суду или просторији.

Обрада сигнала се бави анализом најразличитијих сигнала из нашег окружења. Примери рада би били препознавање говора, отисака прстију, лица и слично.

Роботика се бави употребом робота и вештачке интелигенције у разним сверама индустрије, науке и многих других делатности. Примери производа који су продукт овог дела електротехнике би били роботи који се користе у медицини, аутопилоти у авионима и слично.

Биомедицински инжењеринг је спој биологије, медицине и електроинжењерства. Инжењери биомедицине се баве различитим техничким пословима који су неопходни за функционисање модерне медицине. Под њихову област рада спада медицинско сликање, медицинска инструментација, функционална протетика и друго. Људи са наше катедре се првенствено баве протетиком и рехабилитацијом покрета.

Студирање је пријатно, нема много притиска и о свему је могуће договорити се са професорима. Предмети на катедри су врло добро организовани, правила полагања су позната, литература је углавном добра и све поене је могуће надокнадити на неки начин.

Професори су стручни, добри предавачи, изузетно колегијални, увек су доступни и спремни да изађу у сусрет и по томе смо можда и најбољи смер. Уколико некога занимају области које се изучавају на модулу Сигнали и системи, не постоји ниједан разлог због кога би требало да сумња да је ово прави избор.

студент 3. године

 

Наука која се проучава на одсеку за сигнале и системе се првенствено бави анализом и синтезом алгоритама за интелигентно управљање системима и обраду података. Ево два примера интересантних система и шта би један 'сигналац' могао да ради на њима.

1. Дронови (безпилотне летелице)
Вероватно сте имали прилике да се играте или барем видите како лети неки комерцијални дрон. Такође озбиљније безпилотне летелице су веома популарне и у војним применама. Један од проблема који се јавља у дизајну дронова је проблем навигације. Проблем навигације је да на основу неких сензора као што су акцелерометри, жироскопи, камере, GPS итд. одредите положај и оријентацију у простору ваше летелице. То све захтева јако комплексну математику која омогућава да се подаци са ових сензора искористе на паметан начин и заиста вам дају поуздане одговоре на питање где се налазите и како сте оријентисани у простору. Предмети са одсека као што су: Стохастички системи и естимација, дигитална обрада сигнала и препознавање облика проучавају дату тематику.

2. Augmented reality тј. системи као сто су Microsoft Hololens.
Будућност смарт мобилних телефона свакако лежи у оваквој технологији. Овакви системи захтевају јако озбиљне алгоритме за обраду слике и говора. Предмети са одсека као што су дигитална обрада слике, обрада и препознавање говора проучавају дату тематику. Свакако постоје многи други проблеми којима би неко са одсека за сигнале и системе могао да се бави.

Ко можe да изабере одсек за сигнале и системе?

Онај коме јако добро иде математика, јер математике (вероватноћа и статистика, диференцијалне једначине, линеарна алгебра, дискретна математика итд.) има јако јако пуно на овом смеру.

Ко можда не треба да изабере одсек за сигнале и системе?

На одсеку се проучавају доста апстрактне ствари и раде се често рачунарске симулације. Ко више воли да ради у лабораторији и пипа неки хардвер, можда је боље да иде на одсек за електронику или енергетику.

Фирме у Београду у којима би могли да радите: Institut Mihajlo Pupin, MDCS, Vlatacom, SDPR, EdePro, RT-RK, Bitgear, Zuhlke Engineering и многи други.
Фирме у којима би могли да радите у иностранству: SpaceX, Tesla, Google, Facebook, Lockheed Martin, Northrop Grumman, MBDA, BAE Systems и многи други.

Још једну ствар за крај. Не треба се толико оптерећивати смером јер ћете и овако на крају морати све да научите. Једино што вам избор смера бира шта ћете прво да учите, али ако хоћете да будете добри инжењери мораћете цео живот да учите све и свашта.

Милорад Петровић, студент 4. године

Рачунарска техника и информатика

Сајт: rti.etf.bg.ac.rs

Презентација: РТИ презентација одсека 2011.пдф

Број студената: 127 (2016), 119 (2015), 126 (2014)

Коефицијент: 6.47 (2016), 6.21 (2015), 5.45 (2014)

Рачунарска техника и информатика је позиционирана у самом пресеку хардверских и софтверских дисциплина. Овај модул обједињава актуелна и примењива знања и вештине из области пројектовања, развоја и примене савременог рачунарског хардвера и софтвера.

Смер ми се свидео више него што сам очекивао. Готово једнако су заступљени софтвер и хардвер који људима уме да буде досадан, али то зависи од личних интересовања. За сада су предмети углавном добро покривени материјалима, има и доста аудио предавања што умањује потребу да се иде редовно на факултет и омогућава већу слободу при организацији времена. Предмети већином нису претешки и већина захтева мање труда од предмета из прве године да би се лепо спремили, мада то зависи од особе до особе.

Млађан Михајловић, студент 2. године

 
Уколико вас занима програмирање или пројектовање софтвера/хардвера, ово је прави смер за вас. На почетку ћете се упознати са основама алгоритама, видећете да низ можете сортирати на хиљаду и један начин, пронаћи елемент у низу мало ефикасније и елегантније него до сада. Онда ћете проћи кроз гомилу предмета везаних за хардвер и везу хардвера и софтвера (не само чисто програмирање) међу којима и кроз оперативне системе, за које сте вероватно већ чули, "програмерски OET" што би рекле старије колеге.

Овај смер вам нуди могућност да научите основе функционисања рачунара, комуникацију међу рачунарима, прављење интернет апликација и још много тога. Уколико пак мислите да не знате програмирање добро да бисте уписали овај смер, немојте да вас то спута, јер РТИ није само учење јаве, пајтона и осталих програмским језика, већ вас учи да размишљате као програмер, а када једном то схватите, више никада нећете заборавити!

Петар Нојнер, студент 2. године

 

Добра страна смера је та што кроз разне курсеве прођете доста програмских језика, стекнете програмерску логику и научите доста корисних алгоритама за брже решавање проблема.

Лоша страна је та што заправо немате пуно слободног времена, јер већ у другој години долази пројекат из оперативних система, који је јако тежак и огроман, али вас и доста научи и стекнете једно ново лепо искуство.

У трећој години је хаос са пројектима, скоро из сваког предмета постоји неки пројекат. Наравно, нису баш сви обавезни. Постоји и доста лабова. На другој и трећој години су то лабови који носе добар део поена, док су на четвртој години неки лабови условни (не можеш полагати испит, ако ниси скупио неки проценат од укупног броја поена).

Милош Радоњић, студент 3. године

 

Може се рећи да је највећа предност овог смера лако налажење посла. Цео наш смер може се поделити у четири велике целине којима би могли да се бавите након студија.

Једна грана јесу предмети попут оперативних система, конкурентног и системског програмирања итд, где се бавите процесима, стеком, меморијом, нитима и куцате део програма који није доступан за кориснике (најчешће у асмемблеру и C-у).
Друга грана би биле интернет апликације прављене у јави, управо супротно од прве гране и бави се ониме што корисник може да види (пример наш еСтудент).
Трећа област би била бављење базама података, наравно уколико изаберете одговарајуће изборне предмете и повезује се са апликацијама.
Четврта грана се базира на хардверским предметима и у четвртој години се надовезује на микропроцесоре и језике за хардвер као сто су VHDL и Verilog, али се раде и програмски преводиоци.

У четвртој години имамо доста сличности са смером Електроника, мада радимо доста детаљније VHDL и Verilog, који они немају. Поред свега овога постоје и мање области као што су бављење рачунарским мрежама, доста популарном заштитом података, интелигентним системима (машинско учење), рачунарском графиком …

Велика мана овог смера је што се због великог броја студената све вежбе (које би нама требало да буду практичне) најчешће одржавају у учионицама, уз предавања са пројектора и често лаб вежбе нису надокнадиве управо из истих разлога. Такође најчешћа литература су презентације што може бити проблем. Углавном било каква померања колоквијума и испита нису могућа, више колоквијума буде за један викенд и теже ка томе да уводе домаће уместо пројеката који би се у суштини бранили само у првом испитном року. Топла препорука да пре било каквог прављења планова прво посетите страницу са резервацијама сала са рачунарима и видите оквирно датуме за лаб вежбе, јер асистенти умеју да јаве два дана пред вежбу.
Све у свему, доста обавеза и доста разноврсан и захтеван смер, али даје мало већу сигурност за будућност од осталих.

студент 4. године

Електроника

oe elektronika elektron etf

Сајт: elektronika.etf.bg.ac.rs

Презентација: Одсек за електронику 2016.пдф

Број студената: 51 (2016), 52 (2015), 65 (2014)

Коефицијент: 4.65 (2016), 4.37 (2015), 5.27 (2014)

Модул електроника се бави проучавањем, анализом, пројектовањем и реализацијом електронских компонената, кола и система.

Препоручујем овај смер свима који се баве електроником из хобија, а ако немате никакво предзнање то не треба да вас брине. Све што вам је потребно научићете на почетку. Пожељно је добро предзнање из основа електротехнике, прецизније теорија кола.

Модул је организован тако што на почетку учите физичке принципе рада полупроводничких елемената и њихове математичке моделе из основа електронике, а затим и њихову примену у електричним колима из аналогне и дигиталне електронике. Има и неколико општих предмета са других смерова попут основа телекомуникација и основа аутоматског управљања. Када прођете ту неку врсту обуке имате велики избор даљег усавршавања.

Електроника се дели на неколико ужих предмета попут енергетске, линеарне, рачунарске итд. Иако је подељена на више области не треба је и учити тако, већ као једну целину. Добро знање из једне области вам може помоћи да лакше разумете градиво из неке друге области. Уколико сте стекли утисак да има превише електроника готово у сваком семестру имате предмете са других катедри нпр. телекомуникација и рачунарске технике које су уско повезане са електроником. У почетку су неки предмети са других катедри обавезни, а касније постају изборни. Ако сте заинтересовани за више области, а желите фокус да баците на електронику ово је идеалан смер за вас.

Организација наставе је флексибилна. Има нас мало па се лакше договоримо међусобно. Увек се можете договорити усмено са професорима за померање термина предавања или неког колоквијума уколико се поклапају са неким другим обавезама. Увек су нам професори изашли у сусрет. Асистенти су увек ту да вам помогну и ако имате питања невезана за предмет који предају. Електроничари су тражени свуда у свету, а и код нас. Посла код нас има нешто мање него за колеге са рачунарске технике али има и мање кадра. Углавном сви нађу посао након завршетка студија. Сада је на вама да одлучите шта вас највише занима.

Петар Марин, студент 3. године

 

На електроници не постоје подсмерови, али се кроз избор предмета можете усмерити на једну или више области. Те области, односно гране електронике су: аналогна електроника, дигитална електроника, рачунарска електроника, процесирање сигнала, пројектовање VLSI кола, РФ електроника, енергетска и индустријска електроника и електронска инструментација и мерења.

Сам смер је веома занимљив, баш зато што покрива доста области, а оно што је јако битно је то да не објашњава ствари само на функционалном нивоу, већ се залази дубље у начин реализације. Смер је тежак у смислу да захтева доста времена и разумевања градива. Има доста лабораторијских вежби, доста времена се проводи на факултету, доста пројеката, нарочито у четвртој години, али моје мишљење је да се кроз те пројекте боље и научи, јер када ви заиста нешто испројектујете и практично тестирате, видите да ли нешто ради или не и трудите се да нађете грешку ако не ради. (Мислим да је свакако много бољи принцип од програмирања на папиру које се изводи у првој години …).

Ја сам се кроз студирање више определио за embedded системе (наменски системи, микропроцесори, микроконтролери …), процесирање сигнала, електронску инструментацију, као и пројектовање VLSI кола. На електроници не можете да побегнете ни од програмирања, али то није врста апликативног програмирања оријентисана ка кориснику, већ low-level програмирање више на страни хардвера. Прилично сам задовољан смером, већина професора и асистената су врло коректни и спремни су да помогну и објасне шта год их питате.

Стефан Станковић, студент 4. године

 

На смеру електроника је могуће добити врло широк спектар знања. Без обзира шта вас више занима - програмирање, телекомуникације, дигитална електроника, аналогна електроника, енергетика ... На овом смеру могуће је добити, ако ништа, основна знања из многих области. Избор је на вама, пошто постоји прилично широк спектар изборних предмета са других одсека (као нпр. основи физичке електронике и објектно оријентисано програмирање у другој години, основи система управљања и роботика и аутоматизација у трећој години, електромагнетска компатибилност и аудио системи у четвртој години). Оно што се сигурно стиче је одлично познавање електронике, а зависно од интересовања, избором одговарајућих изборних предмета, можете се усмерити ка одређеној специфичној области која вас занима. Нпр. ако вас занимају области микроталасне и РФ електронике, постоји могућност избора одговарајућих предмета са смера телекомуникације који се повезују у смислену целину са одговарајућим предметима са електронике (електромагнетика, микроталасна електроника или микроталасна техника, РФ електроника, линеарна електроника ...).

Полагање испита је теже у другој години, услед тога што се упознајете са многим стварима по први пут, али почев од треће године је доста лакше, а у оквиру већег броја предмета постоје занимљиве лабораторијске вежбе и разни пројекти. Израдом ових пројеката стиче се знање које је, уз мању или већу надоградњу, директно примењиво у пракси (Cadence Virtuoso, Microsoft Visual Studio, Microwave Office, PSpice, WIPL-D ...).

По завршеном студирању, постоје разне могућности за запослење, без обзира на то која област вас највише занима: HDL Design House, Elsys, NovelIC за аналогни и дигитални дизајн и верификацију, NIS ако сте оријентисани према енергетици, Микроелектроника - софтверски и хардверски алати за микроконтролере, Microsoft ако сте оријентисани ка програмирању... Такође, за добре студенте је отворена и могућност студирања у иностранству на факултетима попут EPFL-a, ETH и бројних светских престижних факултета.

За успех је потребна упорност, истрајност, могућност рада под стресом услед комплексности посла и/или временских ограничења, интересовање за област којом се бавите и добра организованост. Тешко је, али се исплати, како знањем, тако и великом вероватноћом за добрим запослењем.

Александар Филиповић, студент 4. године

Телекомуникације и информационе технологије

ot telekom telekomunikacije elektron etf

Сајт: telekomunikacije.etf.bg.ac.rs

Презентација: 

Број студената: 102 (2016), 75 (2015), 80 (2014)

Коефицијент: 4.58 (2016), 4.15 (2015), 3.51 (2014)

Широк спектар специјализованих области телекомуникација и информационих технологија којима је посвећена посебна пажња у оквиру истоименог модула јесу радио системи, тв техника, мобилна и фиксна телефонија, интернет, рачунарске, транспортне и приступне мреже као и сателитски системи. Аудио и видео системи као и микроталасна техника представљају посебна усмерења у оквиру телекомуникација.

За годину дана проведених на телекомуникацијама и информационим технологијама стекла сам јако леп утисак. Предмети су занимљиви, почевши од елемената електронике, преко сигнала и система, закључно са вероватноћом и статистиком. Смер пружа широк опсег знања, укључујући општа која се мешају са другим смеровима, али и конкретан додир са телекомуникационим системима и њиховим функционисањем.

Моменат када сам схватила да је врло перспективан био је на Job Fair-у, када је поред информатике и рачунарства, одсек телекомуникације имао највише заступљености на штандовима домаћих и страних фирми.

У одсек су укључени и предмети који се тичу чистог програмирања, попут објектно оријентисаног програмирања 1, а касније и интернет програмирања и других данас веома заступљених области. Препоручујем свима који су заинтересовани за дубљи поглед у функционисање светских комуникационих мрежа и рад у фирмама које се баве унапређивањем истих.

Мана је та што на телекомуникацијама можеш да упаднеш у сумње да ли желиш тиме да се бавиш јер је друга година недовољно конкретна а ипак тад долазиш у први додир са смером.

Милица Пелеш, студент 2. године

 

Модул Телекомуникације и информационе технологије се дели на четири смера: Системско инжењерство, радио комуникације, аудио и видео комуникације и микроталасна техника.

Смерови се бирају по завршетку друге године и не постоје посебни услови за избор смера. Студенти свих модула (осим енергетике) се срећу са предметима који се базирају на основним принципима телекомуникација што говори колико су заступљене у свим областима електротехнике.

У оквиру телекомуникација проучава се: поуздан, сигуран и ефикасан пренос информација кроз канал (прихвата се да се не може направити савршен систем али се може модификовати сигнал тако да остваримо свој циљ), различите технике обраде сигнала, кодовање и криптозаштита, телекомуникационе мреже, телевизија, радио - системи (јавни мобилни системи, радио - дифузни системи …) и многе друге области.

У зависности од изборних предмета пружа се прилика да се студенти упознају са бројним програмским језицима и софтверским алатима: Python, VHDL, Verilog, HTML, JavaScript, MATLAB, LabView и други. Професори и асистенти су приступачни и радо излазе студентима у сусрет.

Телекомуникације су област која се брзо развија, сведоци смо тога како се интернет развија, како су нам потребни све већи протоци (брзи развој оптичких телекомуникација), да су нам некада били довољни уређаји који подржавају 2G а сада имамо и 3G, 4G... Што се тиче посла/пракси студенти свих смерова модула телекомуникације лако налазе посао/праксу која је у складу са њиховим интересовањима, постоји доста фирми које се баве оптичким телекомуникацијама, јавним мобилним системима, мрежама. Из личног искуства за сада могу да говорим само о пракси и да је градиво научено на различитим предметима испреплетано и практично применљиво. Када бих опет бирала одсек изабрала бих исти.

Теодора Комазец, студент 4. године

 

Телеком бију разни гласови, oд тога да је најтежи, неко прича најлакши, а неко каже како после њега нема посла. Истина о телекому је да је као и сваки од осталих смерова захтеван, aли да нема посла после њега то је лаж. Телекомуникације су грана која се нон стоп развија, почеци од смарт телефона, до нових Cloud технологија. Такође предност телекома је што учи о свему, што је понуда предмета разнолика тако да неко после телекома може да буде DevOps, или неки обичан програмер а може да буде и инжењер електронике, може да буде и инжењер телкомуникација у домаћим и страним компанијама, а може и пројектни инжењер. Разнолика је понуда и зависи само од избора предмета и на крају крајева избора саме особе који од ових сектора му је занимљив.

Друга година: Дође му као продужена прва, много обимно градиво, пуно људи и даље. Али ако се упореди са осталим смеровима 70% предмета је исто (сем РТИ-ја). Могу слободно да кажем да су професори уљуднији. Мени је највеће изнена]ење био Олћан који се понашао као један од нас, а не као професор. Математике су тешке, не могу да грешим душу, aли онај ко је прошао прву годину доћи ће му као мелем на рану. Телеком 1 је бубачки. Некако то сви уче напамет и мени до сада никад то знање није требало. Електроника - елементи јер су основе зло и наопако. Не бих помињала оне мање предмете јер су стварно сви нормални и градиво је научиво и у поређењу са већ преживелим је лакше. Ко каже нешто друго, тај лаже.

Трећа година: Е ово је друга прича. Већ нас има 50ак. Професори нас знају по имену, предмети су стручни. Предавања као да слушаш приче и просто онај ко мисли да може да се нађе у телекомуникацијама, њему ће ова и четврта година лећи лагано и никакав проблем неће имати. Брачни пар Нешковић има супер предмете, занимљиве и корисне. Предмети се лако полажу и доста су добро конципирани и подељено је градиво колоквијумима (да, права Болоња на ЕТФ-у). Мајда и Влада са вежбама су ко другари и иако некад делују збуњено, могу свашта да кажу и наговесте. Ту је и Бјелић, човек који је чудан, али има знање које много жели да пренесе на све. Ко се навикне на њега као особу неће имати никакав проблем. Телекоми 2 и 3 су само наставак телекома 1 тако да се то већ зна какав је принцип полагања.

Четврта година: Ако си дошао довде, нема шта даље да причамо... Све се зна, професори су већ сви мање више познати, њихови начини полагања исти ...

Ивана Станковић, мастер студије

Енергетика

og energetika elektron etf

Сајт: ees.etf.bg.ac.rs

Презентација: 

Број студената: 77 (2016), 91 (2015), 84 (2014)

Коефицијент: 3.4 (2016), 4.20 (2015), 5.34 (2014)

Енергетика је једна од основних области рада ЕТФ-а. Катедра за енергетске претвараче и погоне се бави проблемима рачунарског управљања, енергетским и производним процесима, конверзијом енергије у топлоту и светлост. Катедра за електроенергетске системе бави се изворима енергије, проблемима генерисања и преноса електричне енергије као и њене трансформације и дистрибуције.

Ја, као студент друге године смера Енергетика, вероватно немам толико утисака као неко ко је старији али могу да кажем зашто сам ја изабрала Енергетику и могу слободно да додам да су сва моја очекивања испуњена. Јако је битно да бирате нешто што волите, јер ће вам све много лакше ићи. Поред предавања и вежби, јако су ми помогле и практичне тј. лабораторијске вежбе у разумевању градива, које су занимљиве и корисније у даљем раду.

Друштво на смеру ми је одлично, што мени доста значи, сви су јако колегијални и у сваком тренутку могу да нађем некога ко ће ми помоћи. Такође, професори нам увек излазе у сусрет, имају разумевања за сваки наш проблем и врло радо желе да чују неке сугестије и примедбе. Постоји доста прилика, за оне који желе да науче нешто више, да виде како нешто функционише и изгледа, да то и ураде.

У сваком случају, препоручујем смер без размишљања, мислим да се свако ко воли, ко је пратио и зна које су теме проучавања на енергетици, неће покајати, јер ја се нисам и да опет могу да бирам, исто бих изабрала.

студент 2 године

 

Катедра за Енергетске Претвараче и Погоне бави се електричним машинама, енергетском ефикасношћу, електричним инсталацијама, управљањем погона у индустрији итд. док се Катедра за Електроенергетске Системе бави производњом, преносом и дистрибуцијом електричне енергије, експлоатацијом електроенергетских система, обновљивим изворима енергије… Ако вас занимају ове ствари ово је смер за вас. Битно је да упишете оно што вас занима и чиме бисте волели да се бавите.

Предмети који се изучавају на смеру су мање више равномерно расподељени на две области које се изучавају на свакој од катедри. Што се тиче изборних предмета постоји услов да се изаберу бар два предмета са сваке од катедри. Остали изборни предмети бирају се по жељи. Постоји листа од 10ак предмета за сваку од катедри, тако да је избор доста велики, мада се често десава да се неки предмет одређене године не држи јер нема довољно заинтересованих студената. Такође могуће је одабрати и неке изборне предмете са осталих катедри.

Већина предмета на смеру садржи обавезне лабораторијске вежбе (које су услов за излазак на испит, бране се али не доносе никакве поене), ово се више односи на Катедру за претвараче и погоне. Вежбе су веома занимљиве и конципиране тако да прате пређено градиво. Мени лично не смета толико што оне не доносе никакве поене, јер је немогуће одрадити вежбу самостално. Ово је претежно ради сигурности самих студената (већина елемената коришћених у вежбама је повезана на високе напоне или је веома масивна).

Што се тице предмета са Катедре за електроенергетске системе већина предмета је конципирана тако што се задаци и теорија полажу одвојено, задаци преко колоквијума и испита, а теорија усмено. Можда усмени није превише омиљен, али ако се редовно прате предавања полаже се без превише потешкоћа.

Што се тиче друге године, а нарочито трећег семестра,  идаље су конципирани тако да буду општег типа. Тек се у трећој години више улази у саму материју. Могу да кажем да сам заиста веома задовољна како су предмети на трећој години конципирани. Сви су стручни и веома занимљиви. Нешто што је битно је да се сви предмети надовезују један на други. Надовезује се градиво. На многим предметима постоје различити пројекти, које треба урадити за одређен број поена, као и домаћи задаци, прорачуни у одређеним програмима итд. Ово је све веома корисно и занимљиво, пружа студентима могућност неког практичног рада (да напоменем да све ове ствари прате градиво обрађено на предавањима).

Што се тиче распореда колоквијума и испита, професори нам често излазе у сусрет. Такође за доста предмета постоји предрок, тако да је могуће бар део обавеза одрадити тада. Доста предмета се може полагати само интегрално, што вероватно не звучи превише примамљиво. Мада мени лично не смета, посто је градиво за већину таквих предмета доста тешко поделити на два дела. На многим предметима постоји и усмено пропитивање, нешто што такође није толико омиљено међу студентима. Али свакако не превише страшно као што можда звучи. Такође, на већини предмета постоји теорија која је обимна. Дакле потребно је доста ствари запамтити.

У трећој и четвртој години неки професори организују различите екскурзије. Нпр. ове године смо имали посету Хидроелектрани Бајина Башта. На неким изборним предметима могуће је отићи у посету различитим фирмама и видети практично оно сто се изучава теоријски током предавања на факултету. Постоји доста пракси које се могу радити током факултета, пошто се на смеру изучава доста различитих области. Дипломски рад може да се бира из неке од 15ак уже стручних области, што говори о самој обимности градива који се на смеру изучава.

Што се мастер студија тиче, постоје два модула, респективно, за сваку од поменутих катедри. Дакле за електроенергетске претвараче, на мастеру се највише изучава енергетска ефикасност, и за електроенергетксе системе. После завршених основних студија на смеру енергетика могу се уписати мастер студије на скоро сваком модулу, без допунских испита. Мада ако је енергетика прави смер за вас, неће бити потребе за тим.

студент 3. године

 

Уколико желите да стекнете доста широка и модерна знања о обновљивим изворима енергије, електричним возилима, електричним машинама и њиховој примени у индустрији или можда о производњи и преносу електричне енергије онда је ово смер за вас.

На смеру постоје две посебне катедре:
• Катедра за Електроенергетске претвараче и погоне
• Катедра за Електроенергетске системе

Током студирања студент мора да изабере бар 2 предмета са катедре за погоне и бар 2 предмета са катедре за системе, док остале изборне предмете може да узме са било које од катедри са нашег одсека. На нашем смеру су понуђени и предмети са других смерова, међутим само 4 таква предмета су понуђена.
Смер захтева доста добро разумевање материје јер је сваки наредни предмет практично надоградња свега што је научено до тада. На смеру су чести предмети без икаквих колоквијума/тестова (најкомотнији начин за полагање испита), као и не тако популарни усмени део испита.

Катедра за Електроенергетске претвараче и погоне се бави:
• Електричне машине
• Енергетска електроника (претварачи који омогућују претварање AC/DC, DC/AC, DC/DC као и AC/AC)
• Употреба машина и претварача у индустрији, електричним возилима и обновљивим изворима енергије
• Аутоматско управљање брзином, позицијом и сл

Катедра за Електроенергетске системе се бави:
• Производњом, преносом и дистрибуцијом електричне енергије
• Обновљивим изворима енергије као и интеграцијом истих у Електроенергетски систем
• Паметним електроенергетским мрежама (Smart Grid)
• Високонапонским постројењима и опремом

студент 4. године

Физичка електроника

of fizicka elektron etf

Сајт: nobel.etf.bg.ac.rs

Презентација: 

Број студената: 36 (2016), 34 (2015), 35 (2014)

Коефицијент: -1.28 (2016), -2.17 (2015), 1.03 (2014)

Модул физичка електроника бави се подоблашћу популарно названом нобел која обухвата наноелектронику, оптоелектронику и ласерксу технику. Друга подобласт биомедицинског и еколошког инжењеринга обухвата биомедицинске сигнале и сензоре, аквизицију и обраду електрофизиолошких сигнала, нуклеарну медицину као и обраду медицинске слике.

Оно што највише ценим код мог одсека је то што учимо да размишљамо. У почетку је фокус на разумевању базичних физичких модела и принципа, да бисмо на вишим годинама учили да кроз инжењерски приступ експлоатишемо што више корисних особина из усвојених модела и тиме од пуких теоријских разматрања створимо функционалан производ.

Физичка електроника се грана на смер за Наноелектронику, оптоелектронику и ласерску технику (НОЛТ) и смер за Биомедицину и еколошки инжењеринг (БЕИ).

Што се самих области изучавања тиче, физичка електроника покрива широк спектар проблема, од транспорта наелектрисаних честица, њихових ефеката у структурама и направама микронских димензија, израде тих направа, преко интеракције фотона и електрона и њиховог коришћења у преносу података, па све до употребе и дизајнирања медицинских уређаја.

Многи студенти избегавају овај одсек са предубеђењем да неће моћи да нађу посао или да ће, у најбољем случају, каријеру провести трунући затворени у лабораторији неког од наших института. Истина је да су стручњаци са нашег смера веома тражени, баш захваљујући широком знању, али и експанзији нових технологија. На пример, на НОЛТ-у су актуелна истраживања у области фотонских интегрисаних кола (основа за ултрабрзе оптичке рачунаре), као и примене свима познатог графена, док се БЕИ-јевци баве развојем биосензора и биоником. О каријерним путевима неких од наших бивших студената можете прочитати на следећој презентацији: nobelovi_drugari.swf

Што се тиче услова студирања, једна од највећих предности је то што има врло мало студената, па је настава готово менторска. То значи да добијамо пуну пажњу наставног особља. Професори и асистенти, знајући наше афинитете и интересовања, радо излазе у сусрет и усмеравају нас, проналазе нам праксе, препоручују на разговорима за посао, итд. Дакле, сви су спремни да се додатно потруде, тако да је наш смер много више од формалне наставе и полагања испита. Неки од примера су довођење огранка Америчког оптичког друштва (ОSА) на наш факултет, путовања на Сајам технике у Минхену и учешће на такмичењу из LabView-а.
Људима који воле физику топло препоручујем да озбиљно узму у разматрање одабир овог смера и да се за сваку недоумицу и савет слободно обрате нашим асистентима и професорима, као и старијим студентима, јер ће тако најбоље стећи одговарајућу слику о томе шта да очекују.

Марија Радуловић, студент 3. године

 

Одсек за Физичку електронику (ОФ) је одсек који се као и сви други, може одабрати у другој години у којој сви уписани студенти имају исти избор предмета. У трећој години одсек се дели на два смера -Наноелектроника, оптоелектроника и ласерска техника (НОЛ) , и Биомедицински и еколошки инжењеринг (БЕИ).

Одсек је претежно научно-истраживачког профила, тако да се препоручује људима који се бар у некој мери интересују за модерну физику и њену примену у техници. Не препоручује се онима који то не воле, нису вољни да уче са разумевањем, и онима којима је основни мотив полагање испита. Уобичајено га упише десетак редовних бољих студената, тако да међу њима постоји добра интеракција, а такође је могућ договор са професорима око термина за испит или предиспитних обавеза, јер су они увек вољни да студентима изађу у сусрет.
Ако вас занима физички принцип функционисања неке електронске компоненте од микро до макро нивоа, и нисте спремни да здраво за готово користите њихове карактеристике и законе које се манифестују у макросвету, онда сте на правом месту.

Смер НОЛ нуди три могуће оријентације: нанотехнологије: Квантна механика и савремени материјали у употреби дизајнирања модерних електронских компоненти, пре свега се препоручује студентима који себе виде искључиво у научно-истраживачком раду у институтима, факултетима и развојним центрима компанија (research & develompent ), фотоника: оптика ,оптоелектроника и оптичке телекомуникације који стварају добру подлогу за даљу надоградњу у модерној интегрисаној фотоници, нанофотоници, оптичкој сензорици, телекомуникацијама, па у том смислу нуди шири дијапазон могућих запослења, од института, факултета, телекомуникационих компанија, до сензорске опреме. Имајте на уму да у зависности од тога коју грану одаберете тежите да према томе бирате и остале (фундаменталније) курсеве који ће употпунити ваше знање из чисте фотонике; сензорика: МЕМС, електронски, оптички и други сензори који користе електронику и принципе класичне физике у својим електронским компонентама, било да су то акцелерометри, мерачи притиска, протока, помераја, температуре, а у дизајнирању истих ћете моћи да уживате у употреби своје креативности . Запослење налазе у фирмама које се баве сензориком, којих има и у Србији, а нарочито у иностранству. Све три оријентације пружају одличну теоријску подлогу за даљу (пре свега практичну, лабораторијску) надоградњу на факултетима и рад у иностранству, који се у случају одабира чистог научног рада готово подразумева.

Борислав Петровић, студент 4. године

 

Смер БЕИ је познатији под некадашњим именом Нуклеарна Медицинска Техника. Препоручује се студентима који желе да се баве нуклеарном техником и нуклеарном медицином. Смер уписује мали број студената (5-8), никада нисмо имали проблем око заказивања колоквијума или испита. Можда највећа предност је активна комуникација са професорима и лако организовање ако се десе неке промене. Поред обавезних нуклеарних предмета са БЕИ катедре ту су и биомедицински предмети са Сигнала и Телекома, који комплетирају не-нуклеарни део, као што су аквизиција и обрада сигнала, обрада слике, телемедицина и клиничко инжењерство. Такође могуће је одабрати предмете са НОЛ-а ако вас више занима фотоника и ласери који се користе у медицини. Постоји и део предмета који је заједнички за ОФ смер, посебно у другој и делу треће године, који се тичу сензорике, електронских уређаја, квантне физике и др.

Што се тиче запослења, стечено знање вам је одлична основа за рад у фирмама које се баве биомедицином (Медицински уређаји, слика, обрада сигнала), али такође и у фирмама које се баве електроником и програмирањем или у институту Винча. На страним универзитетима има доста места за даље усавршавање које се тиче биомедицине, нуклеарне енергетике и реактора.

мастер студије