Smerovi

Izbor smera

Biranje smera se vrši na kraju godine nakon završenog poslednjeg ispitnog roka. Lista želja se sastavlja pomoću studentskog servisa eStudent koju u određenom roku treba da popunite, za šta ćete biti blagovremeno obavešteni. Nakon toga, sledi preliminarno rangiranje studenata po smerovima. Zvanični raspored po smerovima uglavnom bude objavljen pre početka naredne godine ili u toku prve nedelje, a pravo na biranje smerova imaju samo studenti koji su u prvoj godini ostvarili 37 ili više ESPB.

Koeficijent

Rangiranje studenata se vrši po koeficijentu nakon prve godine. Svoj koeficijent možete izračunati ovde. Takođe, možete videti statistiku potrebnih koeficijenata za smerove od prethodnih godina, ali vam svakako savetujemo da listu želja popunjavate prema svojim interesovanjima jer su koeficijenti skloni promenama iz godine u godinu.

Promena smera

Vrši se nakon druge godine ukoliko je student položio sve predmete iz prve godine i ostvario minimum 37 ESPB u drugoj, uz molbu prodekanu za nastavu. Treba voditi računa i o tome da ukoliko se položeni predmeti iz druge godine ne nalaze u sklopu programa novoizabranog smera, oni se na njemu i ne priznaju. O svemu ovome, najbolje je razgovarati sa prodekanom za nastavu.

Računarska tehnika i informatika

Sajt: http://rti.etf.bg.ac.rs

Prezentacija: RTI prezentacija odseka 2011.pdf

Broj studenata: 135 (2023), 111 (2022), 130 (2021)

Koeficijent: 5.83 (2023), 7.26 (2022), 6.8 (2021)

Računarska tehnika i informatika je pozicionirana u samom preseku hardverskih i softverskih disciplina. Ovaj modul objedinjava aktuelna i primenjiva znanja i veštine iz oblasti projektovanja, razvoja i primene savremenog računarskog hardvera i softvera.

Utisci studenata

Računarska tehnika i informatika

RTI sam upisao zbog velike želje da naučim kako računari zapravo rade, kao i da unapredim svoje programerske veštine. Kad sam upisao smer imao sam visoka očekivanja o stručnosti profesora i primenljivosti tehnika koje nas uče na predmetima, ipak, sva moja očekivanja su prevaziđena. Predmeti na smeru se prirodno nadovezuju i konstantno se produbljuje znanje stečeno na dotadašnjim predmetima. Predmeti poput Osnova Računarske Tehnike i Arhitekture Računara postepeno kreću od logičkih kola i flip-flopova, do toga kako se projektuje prost procesor, i nakon toga primenjuju moderne tehnike optimizacije kako bi ubrzali rad tog procesora. Pored njih, Algoritmi i Strukture Podataka su unapredili moju sposobnost rešavanja kompleksnih problema, a Operativni Sistemi 1 su mi odgovorili na brojna pitanja u vezi sa tim kako se implementiraju operativni sistemi poput Windows-a i Linux-a. Profesori su izuzetno profesionalni, stručni i raspoloženi da odgovaraju na pitanja. Preporučujem RTI svima koji su ljubitelji programiranja i koji žele da detaljno razumeju kako funkcionišu računari i kako se programi na njima izvršavaju.

Strahinja Stanišić, 3. godina

Računarska tehnika i informatika je smer koji nudi bezbroj mogućnosti. Uvodi u neophodne osnove za svaki programerski posao i pokriva gradivo ne samo softvera već i hardvera. Od algoritama i struktura podataka, preko objektno-orijentisanog programiranja i operativnih i softverskih sistema, do programiranja internet aplikacija i programskih prevodilaca, prolazi se širok spektar tema i oblasti, gde će student moći da pronađe sebe i odluči se za svoj dalji karijerni put. Predmeti su zahtevni, ima dosta projekata, domaćih zadataka i laboratorijskih vežbi, a tempo obaveza u semestru nije lagan, ali se uz dobru organizaciju sve postiže. Kolokvijumi prate i ER kolokvijumske vikende, ali i SI kolokvijumske nedelje, zavisno od predmeta. Sve u svemu, smer je jedna odlična odskočna daska za svakog ko želi da se sutra bavi bilo kojom vrstom programiranja.

Jelena Đurić, 4. godina

Signali i sistemi

Sajt: http://automatika.etf.bg.ac.rs

Broj studenata: 63 (2023), 56 (2022), 61 (2021)

Koeficijent: 9.56 (2023), 9.28 (2022), 9.23 (2021)

Modul signali i sistemi na celovit način pruža uvid u značajne oblasti kao što su automatika, robotika i biomedicinska tehnika kao i u bitne aspekte analize i sinteze signala u okviru modernih informaciono-komunikacionih tehnologija.

Utisci studenata

Signali i sistemi

Modul Signali i sistemi pruža neophodna znanja iz širokog spektra danas jako traženih oblasti. Pored obrade signala, modeliranja i identifikacije, kao i upravljanja procesima, kao osnovnim predmetima ovog smera, tu su i razne vrste programiranja, uz detaljan osvrt na biomedicinu i robotiku.

Studiranje na ovom modulu je neformalno podeljeno na 4 podusmerenja: Obrada signala, Robotika i automatika, Upravljanje procesima, kao i Biomedicinski inženjering.

Jedna od najzgodnijih odlika našeg smera, zbog koje sam se lično i opredelio za ovakav nastavak studija je veliki broj izbornih predmeta, što predstavlja pogodan način za odabir daljeg toka učenja i zanimanja.

Za svaki predmet sa modula je tačno definisano kom podusmerenju pripada, a studentima se toplo preporučuje da pri izboru kombinuju predmete sa ona 2 podusmerenja za koja su najviše zainteresovani.

Profesori su jako stručni, odlično poznaju materiju, a posebno bih izdvojio njihovu požrtvovanost da svakom studentu razreše nedoumice ili odgovore na pitanja, bilo teorijska ili iz prakse.

Već od druge godine studija postoji veliki broj predispitnih aktivnosti kao što su testovi, laboratorijske vežbe, domaći zadaci, koji studentima uveliko pomažu u polaganju ispita.

Uz predavanja, vežbe i nastavne aktivnosti, tu je i veliki broj projekata kojima studenti mogu pristupiti i baviti se temama koje nisu striktno vezane za gradivo koje se obrađuje i tako steći praktično znanje koje će im služiti u budućnosti.

Dodatna pogodnost je što se na određenim predmetima vrednuje i prisustvo na predavanjima, u vidu mini testova nakon pojedinačnih predavanja, gde se proverava znanje stečeno tog dana, a koji obično na kraju nose 5 BONUS poena.

Kao zaključak bih dodao da čak i da niste sigurni šta vas konkretno zanima, odnosno čime biste želeli da se bavite, Signali i sistemi su dobar početak, upravo zbog jako širokog polja znanja i oblasti koje nudi.

Savo Stanojević, 3. godina, delegat

Signali i sistemi je modul koji proučava 4 oblasti: automatiku, digitalnu obradu signala, robotiku i biomedicinu. Plan nastave je takav da sadrži mnogo izbornih predmeta, koji studenti biraju tako da se opredele za 2 podusmerenja. Trenutno je zbog svoje multidisciplinarnosti i imidža tražen medju studentima, te je kriterijum za upis veliki. Kako ga upisuju studenti sa visokim prosecima, atmosfera je kompetitivna i stimulišuća za akademski napredak. Na sajtu automatika.etf.bg.ac.rs nalaze se informacije o samom sadržaju modula, kao i prezentacije koje detaljno opisuju svako podusmerenje zasebno.

Ilija Ristanović, 3. godina, delegat

Elektronika i digitalni sistemi

Sajt: http://elektronika.etf.bg.ac.rs

Prezentacija: Odsek za elektroniku 2016.pdf

Broj studenata: 59 (2023), 60 (2022), 65 (2021)

Koeficijent: 4.19 (2023), 4.58 (2022), 2.4 (2021)

Modul elektronika se bavi proučavanjem, analizom, projektovanjem i realizacijom elektronskih komponenata, kola i sistema.

Utisci studenata

Elektronika i digitalni sistemi

Elektronika je odsek koji nudi mnogo toga, a važno je da student ima želju da nauči. Stoga je verovatno najinterdisciplinarniji odsek koji naš fakultet nudi. Zahtevan je, međutim ponovo je naglasak na želji da se razumeju stvari koje se uče jer se upravo sve te stvari direktno primenjuju u praksi, što je divna stvar na elektronici. Predznanja su uvek poželjna, ali nisu neophodna jer se sve uči od početka, u celosti, a ono što jeste neophodno je, pogađate, samo želja da se nauči. Zato bez brige!

Što se tiče prve godine na elektronici, odnosno druge godine na Opštem odseku, već počinju da se uvode inženjerski načini razmišljanja i pristupanja problemima, što je jedan veliki plus, međutim treba biti svestan da ne postoji način da se takva razmišljanja nauče u učionici, već isključivo kroz sopstveno uloženo vreme u takvo razmišljanje - predavanja i vežbe će pomoći samo u usmeravanju ka tome. Predmeti koji ovo najviše unose su Elektronika, Električna merenja, Analogna elektronika 1, Digitalna Elektronika 1 i 2, kao i Sistemi i signali - što su zapravo glavni predmeti na drugoj godini. Ovi predmeti će, uz pravilno razmišljanje uvesti novu intuiciju i smisao u već poznate stvari koje su se radile na Osnovama elektrotehnike ili Osnovama računarske tehnike i zaintrigirati vas za dalje izučavanje.

Treća i četvrta godina na elektronici već bivaju znatno stručnija i verovatno jedne od najstručnijih među svim smerovima jer se sa već stečenim znanjima upuštamo u predmete gde se učimo ozbiljnijim praktičnim veštinama, kako iz digitalnog, tako i iz analognog sveta, kao i alatima i načinima za rešavanje istih. Ovo su godine kada se znanja sa svih predmeta već uveliko prelivaju jedna u druge, i tada se stvara šira slika o elektronici kao nauci i svim njenim granama. Predmeti kao takvi, često su ispunjeni domaćima i projektima, što je samo po sebi zahtevno ali i zabavno.

Zaključak bi bio da je elektronika pre svega praktičan smer, gde se sve naučeno može vrlo lako isprobati. Matematika se provlači kroz nju, kao i kroz sve oblasti elektrotehnike, ali primetićete da elektronika, uz razumevanje i rad, vremenom postaje vrlo intuitivna. Kada se to dostigne, po mom mišljenju ulazi se u zlatni stadijum studiranja kada se cela nauka objedinjava u jedno, dobija novi smisao i velikom brzinom se nove teme otkrivaju i razumeju. Na kraju, treba imati u vidu da se elektronika provlači kroz sve oblasti elektrotehnike, a u takvoj nauci, elektroničari će biti oni koji treba da razumeju sve te oblasti i ulogu elektronike u svakoj od njih - što se sve i te kako može postići na našem odseku!

Nikola Tolj, 3. godina

Smer Elektronika i digitalni sistemi preporučila bih svakome ko ne može da se odluči šta da upiše jer ga zanima više stvari. Ja sam se za ovaj smer odlučila jer imam afinitete i ka hardveru i ka softveru i delovao mi je kao najbolja kombinacija ta dva, a mogu reći da sam bila u pravu.

Ono što ljude najčešće odvrati od upisa ovog smera je što misle da je posebno težak i zbog toga se plaše da ga upišu, ali to nije u potpunosti tačno. Potrebno je uložiti vreme u razumevanje gradiva, ali ne mislim da je ta količina vremena veća nego na ostalim smerovima. Ono što bih mozda izdvojila kao “teže” je što se na elektronici u drugoj godini uvodi mnogo različitih oblasti sa kojima se prvi put susrećemo, Analogna elektronika, Digitalna elektronika, Osnove telekomunikacija i Signali i sistemi. Deluje zastrašujuće imati toliko naizgled različitih predmeta, ali ono što je lepo na odseku elektronike je što se oni zapravo uče kao jedna velika celina i sve je međusobno povezano, a ne kao četiri potpuno različite oblasti.

Nakon druge godine, koja predstavlja neko opšte znanje počinju već malo stručniji predmeti. U petom semestru imamo veliki broj projekata što je sjajan način da se nauči kako se zapravo stvari rade. Još jedna prednost elektronike je što od 6. semestra više ne postoje obavezni predmeti i studenti mogu da se oprobaju u onome što ih najviše zanima. Postoji veliki izbor predmeta kako sa Elektronike, tako i sa drugih smerova. Sa svakog smera nudi se mnoštvo predmeta, tako da uz elektroniku moguće je imati i elementarno znanje iz neke druge oblasti elektrotehnike. Naravno, moguće je i odabrati sve predmete koji su uže stručni za elektroničare i steći jako opširno znanje konkretno iz elektronike. Mislim da je smer sjajan za svakoga ko ima široka interesovanja u sferi elektrotehnike, jer se elektronika provlači kroz sve ostale oblasti u našoj struci i na taj način omogućava da se na lep način uokviri znanje sa fakulteta.

Sofija Đerić, 3. godina

Telekomunikacije i informacione tehnologije

Sajt: http://telekomunikacije.etf.bg.ac.rs

Broj studenata: 106 (2023), 78 (2022), 102 (2021)

Koeficijent: 4.44 (2023), 3.99 (2022), 3.6 (2021)

Širok spektar specijalizovanih oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija kojima je posvećena posebna pažnja u okviru istoimenog modula jesu radio sistemi, tv tehnika, mobilna i fiksna telefonija, internet, računarske, transportne i pristupne mreže kao i satelitski sistemi. Audio i video sistemi kao i mikrotalasna tehnika predstavljaju posebna usmerenja u okviru telekomunikacija.

Utisci studenata

Telekomunikacije i informacione tehnologije

Za tri godine koliko se već nalazim na smeru Telekomunikacije i informacione tehnologije, doživeo sam jako prijatna iskustva i naučio puno zanimljivih stvari. Ako te ne interesuje puno programiranje (ili se nisi snašao/la sa programiranjem u prvoj godini), Telekomunikacije predstavljaju pravi i siguran izbor za dalje studiranje.

Fokus se prebacuje na matematiku i verovatnoću u drugoj godini, gde se studenti upoznaju sa principa telekomunikacija i mreža istih, kao i o različitim tipovima signala i celu analizu koja se kroz njih prožima. U trećoj godini, studenti mogu da izaberu jedan od tri ponuđena smera: Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), Audio i video tehnologije, kao i Mikrotalasna tehnika. Postoje dosta zajedničkih predmeta koji ovi smerovi dele na trećoj godini, dok se na četvrtoj mogu uvideti određene razlike. Na smeru IKT se uči o obradi signala, teoriji informacija, radio komunikacijama i sistemima, optičkim i bežičnim mrežama, ukratko sve o samoj infrastrukturi telekomunikacionih sistema. Smer Audio i video tehnologije je za studente koji bi hteli da se bave video tehnologijama i sistema, govornim komunikacijama, naprednijom obradom signala i elektroakustikom, dok mikrotalasna tehnika bavi antema, mikrotalasnim kolima i merenjima i softverskim alatima za njihovo projektovanje.

Na smeru su profesori jako fini i ljubazni, ne ocenjuju strogo i uvek su dostupni za pomoć i konsultacije. Na trećoj i četvrtoj godini, komunikacija je još lakša sa profesorima s ozbirom da lako upamte studente, pa su i više dostupni za saradnju. To je još veći plus jer na velikom broju predmeta postoje mogućnosti da se odrade seminarski projekti i laboratorijske vežbe.

Što se tiče prakse i zaposlenja, veoma dobar broj kompanija traži studente upravo sa ovog smera. Mobilne i radio tehnologije su uveliko u razvoju (5G, Cloud tehnologija), a s time je i potražnja za studentima koji se bave tim tehnologijama veća. Na sajmovima poslova, poput JobFair-a i KSER-a je moguće popričati sa ljudima koji su iz takvih firmi i da se podele iskustva, kako iz studiranja, tako i iz samog posla i pozicijama na kojima rade.

Sve u svemu, smer nudi odličnu mogućnost studentima da se pronađu u tehnologijama koje će činiti budućnost naše komunikacije i prenosa informacija.

Mladen Perišić, 4. godina

Energetika

Sajt: http://ees.etf.bg.ac.rs

Broj studenata: 80 (2023), 60 (2022), 71 (2021)

Koeficijent: 4.15 (2023), 4.21 (2022), 1.73 (2021)

Energetika je jedna od osnovnih oblasti rada ETF-a. Katedra za energetske pretvarače i pogone se bavi problemima računarskog upravljanja, energetskim i proizvodnim procesima, konverzijom energije u toplotu i svetlost. Katedra za elektroenergetske sisteme bavi se izvorima energije, problemima generisanja i prenosa električne energije kao i njene transformacije i distribucije.

Utisci studenata

Energetika

Energetika kao kičma društva uvek daje mogućnost zaposlenja u struci, ali i dosta raznovrsnih poslova.

Postoje poslovi koji uključuju rad na terenu, npr. ugradnja instalacija u neki objekat, rad u laboratoriji na rešenju nekog problema i mnogi drugi.

Društvo je jako kolegijalno i uvek hoće da pomognu, uvek vlada dobro raspoloženje i svi su voljni za druženjem.

Atmosfera i među profesorima je jako dobra i oni se uvek trude da nam izađu u susret.

Prednost je i što imamo puno laboratorijskih vežbi što nam je odlično jer možemo u praksi videti šta učimo na teorijskoj nastavi.

Postoje i posete elektranama što je veoma zanimljivo.

Takođe, veliki broj izbornih predmeta otvara mogućnost za usvajanje raznovrsnih znanja i usmeravanje ka delu struke koji vas posebno zanima.

Da sumiram, sve preporuke za Energetiku kao smer, nećete se pokajati!

Student 2. godine

Energitiku sam upisao jer me generalno interesuje izučavanje oblasti kojima se ona bavi.

S obzirom da sam tek druga godina ne mogu preneti mnogo iskustava vezano za samu organizaciju smera, ali smatram da svako koga interesuje ova struka treba da se opredeli za naš smer. Tu pre svega mislim na studente kojima su bliski predmeti poput Osnova elektrotehnike i fizike sa prve godine. Za sada je većina predmeta obavezna, a kasnije postoji dosta izbornih predmeta tako da svako ima priliku da izabere ono čime bi voleo/la detaljnije da se bavi. Smer energetika nudi širok spektar znanja iz različitih oblasti, a posvećena je pažnja i oblastima koje se tek razvijaju (zelenoj energiji, obnovljivim izvorima, itd.), tako da je energetika svakako budućnost elektrotehnike. Moje dosadašnje iskustvo sa profesorima je krajnje korektno i generalno je atmosfera na smeru prijatna. U svakom slučaju, ako vas zanimaju predmeti, o kojima možete više saznati na sajtu fakulteta, ne postoji nijedan razlog da ne izaberete energetski odsek kao vaš budući smer. Najvažnije je da se zainteresujete za ono što radite i tako neće biti nikakvih problema tokom nastavka studija na ETF-u.

Student 2. godine

Fizička elektronika

Sajt: http://nobel.etf.bg.ac.rs

Broj studenata: 39 (2023), 32 (2022), 36 (2021)

Koeficijent: 1.2 (2023), -1.03 (2022), -2.7 (2021)

Modul fizička elektronika bavi se podoblašću popularno nazvanom nobel koja obuhvata nanoelektroniku, optoelektroniku i laserksu tehniku. Druga podoblast biomedicinskog i ekološkog inženjeringa obuhvata biomedicinske signale i senzore, akviziciju i obradu elektrofizioloških signala, nuklearnu medicinu kao i obradu medicinske slike.

Utisci studenata

Fizička elektronika

Fizička elektronika je modul koji, nasuprot mišljenju najglasnijih studenata na Diskordu, pruža širok spektar mogućnosti. Na drugoj godini se stiču opšta inženjerska znanja, moguće je i napraviti izbor predmeta ekvivalentan mogućem izboru predmeta na Signalima, a veoma sličan predmetima na Elektronici. Najbitniji na drugoj godini je predmet Osnovi fizičke elektronike, na kom se na veoma intuitivan način stiče fundamentalno znanje i razumevanje poluprovodničih naprava koje je neophodno pre svega zbog boljeg razumevanja analognih i digitalnih elektronika, sa kojima ćete se bez sumnje susretati tokom studija na Elektronici, Fizičkoj elektronici, Signalima, Telekomunikacijama ili Energetici. Na početku treće godine dolazi do usmeravanja - moguće je odabrati Biomedicinski i Ekološki inženjering ili Nanoelektroniku i fotoniku. Pored ove formalne podele dolazi i do neformalnih podela na smeru za Nanoelektroniku i fotoniku - moguće je usmeriti se prema senzorici, nanoelektronici ili fotonici, u skladu sa odabranim predmetima.

Iako Fizička prema stereotipu važi za teorijski smer, postoji samo nekoliko čisto teorijskih predmeta. Predmeti uglavnom obuhvataju projekte - odgovarajuće numeričke simulacije - koje je moguće izrađivati za dodatne poene. Na većini predmeta postoje i lab vežbe koje podrazumevaju ne samo praktičnu izradu laboratorijskih vežbi već i obradu rezultata u nekom programskom jeziku. Ako smatrate da vam ovakav spoj fizike, programiranja i elektronike odgovara preporučujem fizičku elektroniku. Pozitivno je naravno i to što je zbog relativno malog broja studenata saradnja sa profesorima mnogo lakša nego na ostalim smerovima. Profesori, pored toga što su odlični predavači koji se trude da se posvete svakom studentu ponaosob, stalno podstiču studente na učestvovanje u vannastavnim aktivnostima.

Nakon završenog fakulteta moguće je raditi u industriji - uglavnom u firmama koje se bave senzorikom (ako planirate da ostanete u Srbiji, a i ako planirate da radite u inostranstvu sve oblasti koje se proučavaju na Fizičkoj elektronici omogućavaju rad u industriji). Otvorena su vrata i ka istraživačkom radu, pre svega u oblastima nanoelektronike i fotonike - koje su danas među oblastima u koje se najviše ulaže - upravo unapređenja u kvalitetu rada i performansi elektronskih uređaja (telefona, računara, oružja) koja opažamo svake godine dolaze zahvaljujući dostignućima u ovim oblastima.

Izbor modula ne treba shvatati na način na koji studenti to uglavnom shvataju - osnovne studije upravo služe kako biste stvorili jaku bazu za bavljenje bilo kojom oblasti koju elektrotehnika nudi. Na našem fakultetu možete sa Fizičkom raditi master na bilo kom drugom smeru, a u inostranstvu će vas znanja iz oblasti koje su pokrivene definitivno preporučiti i za programe koji se bave elektronikom (uz odgovarajući izbor predmeta). Moguće je svakako odabrati dosta predmeta sa drugih modula što u neku ruku i jeste ideja - uglavnom je poželjno uzimati probrane predmete sa elektronike radi boljeg razumevanja gradiva.

Prilikom izbora smera važno je odabrati ono što vas u tom trenutku najviše interesuje, a ako se predomislite, moguće je specijalizovati se za drugu oblast na masteru. Ako steknete jaku bazu na osnovnim studijama, uvek možete doučiti ono što je potrebno za stručan rad u bilo kojoj oblasti.

Student 3. godine

Ako si zaljubljenik u nauku i voliš da uđeš u srž svega što učiš i radiš, ako si temeljan i želiš da dobiješ odgovor na to kako stvari funkcionišu do najsitnijih delova, onda je fizička elektronika pravo mesto za tebe. Možda zvuči teško i zastrašujuće, ali iz perspektive nekoga ko je na ovom smeru proveo sada već skoro dve godine rekla bih da je izazovno, dinamično i vrlo inspirativno. Sama materija koju izučavamo na smeru je poprilično kompleksna, ali fundamentalna i neophodna za funkcionisanje i razvoj na svakom polju elektrotehnike. Možda neće zvučati baš skromno, ali rekla bih da smo mi temelj na kome stoje svi ostali smerovi jer se sva dalje primenjena znanja baziraju na zakonima koje mi proučavamo a koji predstavljaju glavni alat i bazu podataka na koju se, ako je poseduješ, vrlo lako nadovezuju ostali alati i znanja.

Kada sam upisivala fizičku elektroniku, nisam baš bila sasvim sigurna šta je to što ću tamo naučiti. Pojmovi poput “fotonike”, “kvantne elektronike”, “senzorike”… bili su mi potpuno strani ali ono što je bio ključan faktor, pored ljubavi prema fizici, bili su i profesori sa smera sa kojima sam imala interakciju kroz kurs “Specijalne fizike” u prvoj godini studija.

Način na koji ovi ljudi prenose svoja znanja i entuzijazam je neverovatan. Tu dolazi do izražaja malobrojnost ljudi na našem smeru, koja bih rekla da nikako nije mana, s obzirom na to da se osećate kao jedan izolovan deo studenata koji ima značajno veću interakciju sa profesorima koji su uvek voljni da nas uključe u svoje projekte, izađu u susret po pitanju termina nastave, konsultacija, ispita i koji su uvek na raspolaganju i svojim radom i angažovanjima inspirišu i nas da težimo tom nivou profesionalnosti u budućnosti. Rekla bih da je ta porodična atmosfera naša najveća prednost.

Žao mi je što veliki broj studenata odustane od ideje da upiše fizičku elektroniku iz straha od težine gradiva ili zbog pritiska da nije dovoljno traženo i razvijeno u Srbiji. To su bili razlozi koji su i mene brinuli, bezrazložno kada pogledam iz sadašnje perspektive. Da upisujem opet, upisala bih je bez razmatranja bilo koje druge opcije i još sigurnija da baš to želim.

Jedini kriterijumi po kojima bih te savetovala da praviš izbor su to da li voliš fiziku i da li učiš temeljno i posvećeno. Ako je odgovor na sve “da”, onda mislim da ovo treba da bude tvoja prva želja na listi.

Nikolina Bratić, 3. godina