Ова прича почиње на првом семинару Буди спреман. У клупама седимо ми, тада дезоријентисани, поплашени бруцоши и почињу прва упознавања нових колега. Са оне стране катедре, нестрпљиви стоје, сада успешни људи, покретачи једног новог пута званог Електрон.
Милице, Перце, Лазаре, Невена, Павао, Миладине и Пецо једно велико хвала!
Да вас није било ја сада не бих имао о чему да пишем, хиљаде студената не би били дочекивани на семинару претходних година, сви ови квалитетни људи који су прошли кроз Електрон можда не би имали прилику да се међусобно упознају.
Сада после само пар месеци од напуштања, све али баш све ми много недостаје! Тужан сам што сам сада на другим путевима, а са друге стране срећан јер неки нови клинци и нове генерације имају прилику да прођу кроз све ово што доноси Електрон.
Највише сам поносан на семинаре. Уживао сам у сваком тренутку та четири дана сваке године. Највише у тим првим разговорима са новим генерацијама иако никад нису били причљиви на почетку. Једнима сам био лош полицајац, другима велики брат, трећима арогантан а само неколицини од њих ментор. Сада поносан на њих јер су превазишли ментора.
Семинар је постао успешан, велик и квалитетан јер нисмо само улагали пуно труда, и одвајали наше време. Уживали смо, посвећујући велику пажњу сваком детаљу, забављали се, били поносни када се све заврши и оно најбитније увек стицали нова познанства. Само онај ко је био део тога, разуме колико јак утисак и дубок траг оставља овај дивни пројекат. Мени је била велика част бити део свих семинара до сада и сарађивати са изузетним особама.
Било је тренутака када сам хтео да одустанем од свега. Увек су ме враћале ваше поруке, где јављате да сте нешто успешно решили или положили уз нашу помоћ. Хвала вам на томе, увек ми је било пуно срце када сам их читао. Док год постоји бар једна особа којој значи све што радимо, верујте, вредан је сваки викенд проведен снимајући видео спремање, свака непреспавана ноћ због нових и старих пројеката, сваки искуцани коментар подршке или саветовања. Ни армија сталних критичара не може да поништи то.
Драго ми је и да су престале свађе између организација. Беспотребана енергија се узалуд трошила и нажалост исписале неке приче који не могу да се обришу. Било је велико задовољство сарађивати са студентима продеканима из редова СУЕТФ-а и њиховим члановима. Драго ми је због обостраног поштовања које смо изградили заједно. Ривалство увек треба да постоји, тада ће сви тежити да буду још бољи и број пројеката ће се само ширити.
Људи се цео живот друже, упознају али познанства унутар Електрона су нешто више. Електрон је једна велика породица. Жао ми је што због обавеза нисмо могли чешће да се дружимо. Зато када се скупимо буде лудо и незаборавно. Урезано у срцу заувек. Тада постанете ближи, видите неке квалитете које људи нису били у прилици да покажу јер смо стално напети због факултета. Само пар сати у природи, а да не причам о пар дана ван града са њима, мењао бих за милион годишњих одмора. Иако се после вратите у сурову реалност напунили сте довољно батерије и једва чекате следећу прилику за дружење.
Неки од њих су били само на кратко део ове приче, други су и даље али сви су заузели посебна места у мом срцу. Сада расејани по свету живимо свако свој живот али Електрон нас и даље држи на окупу. Можда се не чујемо као пре али довољна је једна порука, један осмех, један загрљај када се сретнете и све се врати. Све успомене нагрну као плима и потопе вас. Чак и најјачи пусте сузу.
Прича која је трајала преко 4 године, завршава се вечерас на дружењу коме присуствује чак 6 генерација. Енергија која је у ваздуху, и целокупна атмосфера не може да се опише. Будите и ви део ове приче. Очекује вас незаборавно искуство, успомене за цео живот.
Учите, дружите се, забављајте се и оно најбитније будите колегијални!
